Gospodarica

Sedela je sama, pogled joj se pruzao daleko. Volela je samocu oblacnog popodneva u velikom belom salonu gde je mogla da upravlja svojim mislima. Usmerila bi ih ka svakom narednom udaru talasa o stene i njihovom odjeku u praznoj prostoriji. Vetar je menjao pravac, neustrasivo dodirivao njene bele obraze, mrsio crnu kosu i donosio joj svezi miris okeana. Sklopila je oci i u trenutku joj je isklizla knjiga iz ruke, pored bele kozne fotelje, jedinog komada namestaja u salonu. Trgnuo je odjek udara knjige o hladan mermer. Tmurni oblaci su dodirivali okean i stapali se sa talasima koji su dolazili iz daljine. Samo u velikoj oluji je pronalazila mir. U njoj je znala da postoje stvari i iznad nje, i volela je da ih pusta kroz velike prozore duz juzne strane kuce, volela je da ih pusta u svoj um.

“Gospodarice, vreme je” rekao je batler koji je upravo usao u salon.
Spustila je bosu nogu iz fotelje na pod trazeci sandalu. Batler je prisao, kleknuo i pomogao joj da obuje crne sandale visokih potpetica i platforme. Krenula je ka vratima, ostavljajuci odjeke potpetica za sobom. Sisla je niz stepenice i otvorila vrata.

Nakon nekog vremena oci su mu se navikle na mrak. Zidovi sobe bili su crni, sa crvenim plafonom sa kog su visila tri lanca. Krevet na kom je bio razapet bio je od metala, bez duseka. Lezao je go na hladnoj mrezi. Zglobovi, cvrsto stegnuti belim mornarskim kanapom, odavno su utrnuli. Tresao se od hladnoce i straha. Straha od sledeceg. U daljini je nacuo odjeke potpetica. Prvo je pomislio da mu se pricinjava, ali sada su postali jasniji i veoma blizu. Strah mu se sirio po stomaku, stigao je do grla i mislio je da ce da ga zadavi. Otvorila je vrata. Stajala je, a svetlost iza nje ga je zaslepela na trenutak. Video je obrise njenog izvajanog tela i muskost je pocela da ga odaje. Uocila je to i prisla mu. Samar koji je usledeo ga je pogodio kao grom. Na tren je izgubio svest i ujeo se za usnu. Nije verovao da tako divno bice moze ujedno da bude i tako snazno, ali se zarekao sam sebi da sve mora da podnese, samo da bi postao njeno vlasnistvo. Uhvatila se za lanac koji je visio i popela se na krevet. Stajala je iznad njega, velicanstvena i gorda. Posmatrala ga je podignutih obrva i na tren mu se ucinilo da mu se nasmesila. Imala je lice andjela. Stala je na njega. Impulsivno je izdahnuo i jako stegao stomak, mislio je da ce poptepice da mu probiju kroz kozu. Gazila je po njegovom golom telu, kao da je to nesto sto je radila celog zivota. Stvorena za to. Kada je sisla sa njega, stala je iznad njegove glave, uhvatila se za njegovu kosu i cucnula. Snazno mu je rukom otvorila usta i osetio je topao mlaz. Zagrcnuo se i nesvesno zatvorio usta. Opet je usledio samar. Znao je da gresi, izvinio bi se, ali ga je prijatelj, koji mu je rekao za nju, posavetovao da samo cuti jer je izvinjenja i gluposti mnogo nerviraju. Sisla je sa kreveta i odvezala mu ruke i noge. 
“Ustaj stoko!” uhvatila ga je za kosu i svukla sa kreveta. Tek tada je osetio koliko su mu udovi bili ukoceni. Ni sam ne zna koliko je vremena proveo lezeci. Vezala ga je kaisevima i sada je stajao razapet sa sipkom medju sakama, i jednom medju stopalima. Sve sto je radila, radila je u potpunosti posvecena. Uzivao je posmatrajuci je, koliko god je uspeo u polutami. 
“Hocu da brojis svaku batinu koju dobijes, od deset na unazad, jasno?” nije stigao da odgovori, a vec je usledila prva siba po golom dupetu.
“Deset” prva mu i nije delovala tako strasno
“Devet” pogodila je tacno po liniji koju je prethodno napravila.
“Osam” vise nije mogao da razmislja
“Sedam” osecao je samo bol koji mu trese celo telo
“Sest” a sare po dupetu koje je pravila su ga uzasno pekle
“Pet” nije verovao da obicna siba moze tako da pece
“Cetiri” plakao je
“Tri” vise nije mogao da izdrzi i pozeleo je da je moli za milost
“Dva” ali se nije usudio
“Jedan” jer je zeleo da joj pripada. 
Kada je mislio da su muke zavrsene, one su u stvari tek pocele.
“Nula” nula je po njemu znacilo da zaista nema vise
“Minus jedan” pomislio je da kaze jedan, ali se setio da mora da ide u nazad. Zubi su mu trnuli od bola i placa. A jos od detinjstva nije tako plakao. Jecao je i tresao se od bola i zara. Odlozila je prut, i ostavila ga opet samog. U mraku.

Vratila se u svoju udobnu fotelju. Pocelo je da se smrkava i mogla je da vidi poneki talas i penu koju pravi. Udahnula je duboko. Miris joda i okeana joj je tako godio. Osecala je mir.

“Gospodarice, vecera je postavljena” bio je to njen divni batler. Doneo joj je ogrtac jer je postajalo hladnije. Setila se krocenja te zveri, osmehnula se, a onda je pomislila sta li to lepo ima za veceru. Bila je zaista srecna.